Izjave o procesu
Starenje kao proces, starost kao životni period i kvalitet života starijih su teme koje poslednjih godina privlače pažnju mnogih naučnih radnika, istraživača, stručnjaka različitih profila, ali i političara, pa i šire javnosti, ali bi – kada je u pitanju Republika Srbija – problemi zaštite starijih trebalo da zauzimaju prvo mesto na lestvici naučnih istraživanja i svakodnevnih, političkih, socioloških i drugih razmatranja.
Razlozi za to su brojni, a pre svega oni koji su najočitiji kroz demografske podatke prema kojima je više nego očigledno da živimo u zemlji starih, u kojoj, prema nezvaničnim podacima poslednjeg popisa, živi 1.250.316 građana starijih od 65 godina, odnosno 17,40% ukupne populacije, dok je, istovremeno, broj dece, starosti od 0 do 14 godina, 1.025.278, odnosno 14,27% učešća u ukupnom broju stanovnika. Ostali razlozi logično proizilaze iz ovakve demografske strukture stanovništva i odnose se na materijalni položaj starih, njihovu funkcionalnu zavisnost od različitih vrsta i oblika tuđe pomoći, pitanja održivosti sistema penzijsko-invalidskog osiguranja, problemi dugotrajne nege i dr. Ovih nekoliko podataka povod su za aktivan i drugačiji pristup u kreiranju novih politika koje će rešavati izazove vezane za dugotrajnu negu, koja će u vremenu koje dolazi sigurno postati najaktuelnije pitanje starenja u Srbiji.
Brankica Janković, državna sekretarka u Ministrastvu rada, zapošljavanja i socijalne politike
Četrnaesti bilten o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva, januar 2013.
******************************************************************
Najvažniji zadatak zvanične statistike jeste da pruži realnu sliku društvenih i ekonomskih kretanja u zemlji, kao i da obezbedi pouzdan osnov za donošenje odluka na raznim nivoima, od državne uprave i drugih institucija, preko privrednih subjekata, sve do zainteresovanih građana. Velika pažnja u prethodne tri i više godina bila je usmerena na pripremu i sprovođenje najvećih statističkih akcija: Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2011. i Popisa poljoprivrede 2012. godine, koje se sprovode uz značajnu finansijsku podršku EU. Nakon više od 50 godina naša zemlja će imati sveobuhvatan uvid u poljoprivrednu proizvodnju.
Sada je već izvesno da ćemo od naredne godine početi sa sprovođenjem istraživanja koje se u Evropi smatra najrelevantnijim za potrebe praćenja siromaštva, socijalne uključenosti, nejednakosti i životnog standarda uopšte. Reč je o Istraživanju o prihodima i životnom standardu (Survey on income and living conditions – SILC). U zemljama EU sprovođenje ovog istraživanja počelo je još 2003. godine, a za nas predstavlja obavezu na putu evropskih integracija. Iako Evropska unija još uvek nije zvanično zahtevala od Srbije da uvede ovo istraživanje, Zavod, u želji da spremno sačeka ovaj zvaničan zahtev, ide korak ispred i intenzivno radi na obuci kadrova, izradi metodoloških uputstava, kao i instrumenata za sprovođenje ovog istraživanja.
Prof. dr Dragan Vukmirović, direktor Republičkog zavoda za statistiku
Trinaesti bilten o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva, oktobar 2012.
******************************************************************
Bogate zemlje su bogate ne samo zato što su pojedinci u njima bogati, već zato što najveći broj stanovnika aktivno učestvuje u društvenim tokovima, što doprinosi stvaranju i korišćenju društvenog bogatstva i povećanju socijalne kohezije. Ljudi su zato najveći potencijal koji Srbija poseduje, a koji može pomoći da se nezaposlenost „pretvori” u zaposlenost, da zavisnost od pomoći postane zarada, da mladi ljudi postanu najveći kreativni i razvojni potencijal društva koji radi za sebe, ali i podstiče sve druge.
Socijalno uključivanje doprinosi održivoj izgradnji države blagostanja. Svaka isključena osoba u našem društvu znači manje sigurnosti i jednakosti u društvu. Svaki uključeni i srećni pojedinac ili pojedinka znači maksimalno korišćenje ličnih potencijala i maksimalni doprinos društvenom razvoju. Zbog toga glavno pitanje našeg društva ne sme da bude – koliko košta socijalno uključivanje, već šta još možemo da uradimo da uključimo one ljude koji su se iz društvenih tokova povukli i koje smo kao društvo izgubili.
Žarko Šunderić, menadžer Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva – Vlada Republike Srbije
Dvanaesti bilten o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva, jul 2012.
******************************************************************
Naredne godine procesa evropskih integracija predstavljaće šansu za dalje unapređenje kvaliteta života svih građana i građanki Srbije, a posebno onih najsiromašnijih i socijalno isključenih. Kakve nas promene i procesi očekuju u sferi zapošljavanja i socijalne zaštite?
Najvažniji ciljevi socijalne politike Evropske unije su postizanje jedinstvenog i pravednog pristupa osnovnim socijalnim uslugama, unapređenje sistema socijalne zaštite, podizanje nivoa obrazovanja radne snage, postizanje visoke stope zaposlenosti uz brigu za grupe koje su manje zastupljene natržištu rada, omogućavanje postizanja sigurnih i održivih prihoda, kao i dostojnih uslova rada za žene i muškarce. Na području socijalnog uključivanja svih segmenata društva, EU nastoji da novim ekonomskim i socijalnim rešenjima pronađe puteve izlaska iz ekonomske i finansijske krize. U tom pogledu strategija Evropa 2020 predviđa različite inovativne mere radi postizanja socijalne kohezije.
Milica Delević, bivša direktorka Kancelarije za evropske integracije
Jedanaesti bilten o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva, april 2012.
******************************************************************
Dobro je poznato da najranija iskustva predstavljaju osnov sticanja znanja u životu i da, ukoliko se u ranom uzrastu postave čvrste osnove, proces učenja kasnije postaje bolji i ima veće šanse da se nastavi tokom čitavog života, a posebno među siromašnom i drugom decom iz najugroženijih grupa.
Predškolski pripremni programi pomažu deci da razviju svoje veštine, steknu znanja, nauče da poštuju jedni druge i žive jedni sa drugima. Učenje u ranom uzrastu je ključ koji svakom detetu otvara najveće mogućnosti za ostvarivanje uspeha tokom budućeg školovanja. Učenje je ono što im daje pobedničku poziciju na samom startu, smanjuje rizik od preranog napuštanja obrazovanja, pomaže da se prekine ciklus višegeneracijskog siromaštva i smanjuje troškove za društvo, u smislu izgubljenih talenata i javne potrošnje. Ekonomska istraživanja potvrdila su da ulaganje u predškolsko obrazovanje zapravo ima višu stopu vraćanja od ulaganja u bilo koji drugi nivo obrazovanja.
Novak Đoković, nacionalni ambasador UNICEF-a za Srbiju
Deseti bilten o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva, januar 2012.
******************************************************************
Jedno od ključnih opredeljenja Vlade Republike Srbije je formiranje i uspešno funkcionisanje socijalno-tržišne privrede gde je veća ekonomska efikasnost na principima tržišne privrede čvrsto povezana sa ostvarivanjem ključnih razvojnih ciljeva: puna zaposlenost, manje razlike u raspodeli dohotka, i socijalno uključivanje i smanjivanje siromaštva kao integralni deo celovite razvojne strategije. Srbija je do početka svetske ekonomske krize beležila solidan privredni rast i postepeno smanjivala broj siromašnih u urbanim i ruralnim područjima, različitim regionima i nezavisno od tipa domaćinstva ili godina starosti.
Na žalost, broj nezaposlenih i dalje raste i pored niza podsticajnih mera Vlade. Nastavak borbe za smanjenje siromaštva je direktno povezan sa otvaranjem novih radnih mesta. Time će broj socijalno ugroženih biti smanjen a država dobija dodatne poreske prihode za finansiranje programa socijalnog uključivanja i smanjenja siromaštva. Zato je za Srbiju prioritetni zadatak privlačenje stranih direktnih investicija i aktiviranje domaće štednje u oblasti u kojima imamo razvojne prednosti i koje stvaraju prostor za novo zapošljavanje.
Prof. dr Jurij Bajec, bivši savetnik predsednika Vlade Republike Srbije
Deveti bilten o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva, oktobar 2011.
******************************************************************
Definicija Evropske unije kaže da je socijalno uključivanje proces koji omogućava da oni koji su sprečeni da svojim punim kapacitetima zbog svog siromaštva, nedostatka osnovnih znanja ili zbog diskriminacije, učestvuju u društvenim odnosima i tokovima, dobiju mogućnost i sredstva koja su potrebna za učešće u ekonomskom, društvenom i kulturnom životu i da postignu životni standard koji se smatra normalnim u društvu u kojem žive. Lično, duboko verujem da je socijalno uključivanje ključna reč u borbi protiv siromaštva.
Socijalno uključivanje otvara mogućnosti da radimo, učimo, imamo zdravstvenu zaštitu, da smo poštovani i otvoreni za različitost – da svako od nas ima priliku da ravnopravno učestvuje u donošenju odluka, da doprinosi razvoju i dobrobiti svoje zajednice. Socijalno uključivanje je osnovno ljudsko pravo, da budemo ravnopravni i da imamo priliku na pristojan život, bez obzira na to ko smo ili odakle smo. Socijalno uključivanje znači da imamo pravo da težimo boljem i da stvorimo život kakav želimo za sebe i druge.
Slavica Đukić-Dejanović, bivša predsednica Narodne skupštine Republike Srbije
Deveti bilten o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva, oktobar 2011.
******************************************************************
Republika Srbija se nalazi u procesu intenzivnih aktivnosti na planu harmonizacije sa standardima i praksom Evropske unije, pa i u oblasti zvanične statistike. Od mnoštva istraživanja koja sprovodi Zavod, izdvojićemo nekoliko značajnih za utvrđivanje socijalne isključenosti, nezaposlenosti i siromaštva, ali i definisanje politika koje Vlada inicira kako bi se uticalo rešavanje ovih društvenih problema. Zbog ispunjavanja Milenijumskih ciljeva razvoja postoji i potreba za podacima i pokazateljima koje nije moguće obezbediti redovnim statističkim istraživanjima. To su podaci o uslovima života, pre svega, žena i dece u Srbiji, siromašnih i socijalno isključenih kategorija stanovništva, Roma…
Krajem 2010. godine u Republici Srbiji sprovedeno je, po četvrti put, „Istraživanje višestrukih pokazatelja stanja i položaja dece i žena“ (MICS). Prvi podaci istraživanja pokazuju da je napredak vidljiv u mnogim posmatranim oblastima, kao što su pohađanje pripremnog predškolskog programa i pohađanje škole, razvoj i disciplinovanje deteta, zdravlje majke i novorođenčeta itd, i to kako na nacionalnom nivou, tako i među stanovnicima romskih naselja. Dispariteti među posmatranim kategorijama i dalje postoje, ali se razlike smanjuju.
Prof. dr Dragan Vukmirović, direktor Republičkog zavoda za statistiku
Osmi bilten o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva, jul 2011.
******************************************************************
Međunarodna godina mladih u Srbiji biće upamćena i po tome što su mladi u našoj zemlji, prvi put u istoriji, dobili svoj zakon. Zakon predviđa formiranje Saveta za mlade Vlade Republike Srbije u kojem će, pored ostalih najrelevantnijih i najkompetentnijih subjekata iz ove oblasti, biti zastupljeni i mladi, kao i mogućnost formiranja istovrsnih saveta na pokrajinskom i lokalnom nivou.
Zakon je usklađen sa okvirima evropske omladinske politike i predviđa mogućnost za osnivanje Agencije za mlade u cilju pune realizacije programa EU namenjenih mladima. Njegovim usvajanjem, uz Nacionalnu strategiju za mlade, predstavlja odgovoran pristup prema mladima, koji nesporno jesu naš najvredniji potencijal.
Ivana Kovačević, državna sekretarka u Ministarstvu omladine i sporta
Osmi bilten o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva, jul 2011.
******************************************************************
Članstvo Srbije u EU je dugoročni cilj oko kojeg smo gotovo svi u Srbiji saglasni. Jedna od obaveza u narednom periodu biće izrada Zajedničkog memoranduma o socijalnom uključivanju, dokumenta koji će predstavljati plan za unapređenje nivoa socijalnog uključivanja i smanjenja siromaštva, do momenta pristupanja Srbije EU. Kako bismo pokazali da smo spremni za ovaj zadatak, Vlada je pripremila i usvojila Prvi nacionalni izveštaj o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva, vodeći računa o pokazateljima i ciljevima koje su usvojile članice EU.
Uspešna borba protiv socijalne isključenosti i siromaštva podrazumeva snažno partnerstvo svih aktera – samo kroz partnerstvo i zajedničko delovanje svih segmenata društva možemo uspeti da preporuke Prvog nacionalnog izveštaja o socijalnom uključivanju i sprovedemo. Naš krajnji cilj jeste da sami građani i građanke osete da je Srbija pravednije i bolje društvo za sve.
Božidar Đelić, potpredsednik Vlade za evropske integracije
Sedmi bilten o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva, maj 2011. god.
******************************************************************
Značaj i uloga Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom ogleda se u koordinaciji saradnje između Vladinih institucija i organizacija civilnog društva u procesu kreiranja i uspostavljanja jasnih standarda i procedura za uključivanje organizacija civilnog društva na svim nivoima procesa donošenja odluka.
Jedna od aktivnosti biće i mogućnost učestvovanja u jednom od programa EU „Evropa za građane i građanke“ (Europe for Citizens), u kom će domaće organizacije civilnog društva, socijalni partneri, lokalne samouprave, građani i građanke ravnopravno sarađivati sa ostalim EU partnerima. Cilj ovog programa je sprovođenje različitih aktivnosti kao što su pitanje zapošljavanja, socijalne kohezije, promocije participacije i demokratije na nivou EU, održivi razvoj, jačanje evropskog identiteta građana/ki, saradnje i razumevanja između Evropljana/ki i drugo.
Ivana Ćirković, direktorka Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom
Sedmi bilten o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva, maj 2011. god.
******************************************************************
Uključenje u Evropsku uniju zahteva neophodne promene koje treba da dovedu do ubrzanog društvenoekonomskog razvoja naše zemlje, poboljšanja materijalnog položaja svih socijalnih grupa, porodica i svakog pojedinca. Znanje i obrazovanje su ključni resursi u ostvarenju ovog zadatka. Ravnopravnost u obrazovanju se posebno ostvaruje i kroz proces inkluzije dece sa invaliditetom i smetnjama u razvoju i dece iz ugroženih društvenih grupa u redovnoj školi (pri čemu se posebna pažnja posvećuje deci iz porodica sa niskim socijalnim statusom i Romima).
Za Srbiju je veoma važno da zadrži socijalnu dimenziju u obrazovanju, da obezbedi jednake šanse za sve, bez obzira na imovinski status i poreklo. Država mora da održi i unapredi besplatno osnovno i srednje obrazovanje, da obezbeđuje besplatne udžbenike, kao i da podstiče školovanje na višim stepenima obrazovanja. Samo tako možemo povećati broj obrazovanih građana u ukupnom stanovništvu i postati ekonomski prosperitetno, socijalno stabilno i demokratski razvijeno društvo, spremno i sposobno za evropske integracije.
Žarko Obradović, ministar prosvete i nauke u Vladi Republike Srbije
Šesti bilten o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva, mart 2011. god.
******************************************************************
Na putu ka Evropi, približavajući se statusu zemlje kandidata, Srbija sve više usklađuje svoje zakone, propise i politike sa normama i standardima Evropske unije. Ove vrednosti su delom povezane sa opredeljenjem za proces socijalnog uključivanja kojim se obezbeđuje da svi stanovnici uživaju jednak pristup zapošljavanju, uslugama i pravima. A postoje dokazi da se vremena za ugrožene grupe u Srbiji menjaju na bolje. Obezbeđenje radnih mesta za ugroženo stanovništvo doprinosi inkluzivnom društvu i smanjuje siromaštvo, istovremeno ispunjavajući Milenijumske ciljeve razvoja, na koje se država obavezala. Tradicionalno ugrožene grupe stanovništva poput Roma, osoba sa invaliditetom, žena i seoskih domaćinstava najčešće su pogođene globalnom ekonomskom krizom.
U protekle dve godine, Vlada je napravila ogromne korake da bi dokazala da ugrožene grupe uživaju sve veći pristup zapošljavanju, uslugama i pravima. Održavanje kontinuiteta reformi usmerenih na dalje unapređivanje socijalnog ukljuživanja predstavlja koreniti zaokret prema vrednostima koje će Srbiju ubrzati na putu ka Evropskoj uniji.
Vilijam S. Infante, stalni koordinator Ujedinjenih nacija
Šesti bilten o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva, mart 2011. god.
******************************************************************
Društveno preduzetništvo je moderan biznis modela Gramin banke koji se fokusira na pronalaženje rešenja za društvene probleme i čiji je cilj postizanje maksimalne koristi za ljude, a ne maksimiziranje profita. Investitori dobijaju nazad samo uložen novac, a dividenda od ulaganja ostaje kompaniji za dalje poboljšanje poslovanja.. Kada pozajmljujemo novac, zapravo više od polovine pozajmljenog novca dolazi sa bankovnih računa samih naših klijenata.
Ovaj model je pokazao da male količine novca, brižljivo raspodeljene, mogu iz korena da promene živote siromaš nih ljudi. Ceo svet traži prilike za zaradu novca. Zarađivanje novca nas je potpuno oslepelo – mi smo, ne zaslepljeni, već svet gledamo kroz dati par naočara, kroz koji vidimo samo imperativ uvećavanja profita. Osnovali smo i uspešno vodimo penzioni fond, zdravstveno osiguranje, tri bolnice za vid, kompaniju mobilne telefonije, itd. Pokrenuli smo niz socijalnih preduzeća, a neka u saradnji sa multinacionalnim kompanijama Evrope, Amerike, iz zemalja širom sveta.
Junus Mohamed, dobitnik Nobelove nagrade za mir i začetnik ideje društvenog preduzetništva
Peti bilten o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva, decembar 2010. god.
******************************************************************
Poštovanje principa jednakosti ljudi etički je imperativ svakog demokratskog društva i države zasnovane na principu vladavine prava. Donet je Zakon o zabrani diskriminacije (2009), koji zabranjuje svaki oblik diskriminacije po bilo kom osnovu. Posebni antidiskriminacioni zakoni, Zakon o ravnopravnosti polova (2009) i Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom (2006) predviđaju preduzimanje posebnih mera za uspostavljanje rodne ravnopravnosti, unapređenja položaja osoba sa invaliditetom i njihove socijalne uključenosti. Istraživanja pokazuju da su najčešće žrtve diskriminacije Romi/Romkinje, siromašni ljudi, osobe sa fizičkim i mentalnim invaliditetom, starije osobe, žene i pripadnici/e seksualnih manjina.
Izgradnja inkluzivnog društva, pored ostalog, zahteva i odlučnu borbu protiv svih vidova neposredne i posredne diskriminacije, što podrazumeva striktnu primenu antidiskriminacionih propisa i efikasan rad pravosudnih organa i institucije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. To je put ka inkluzivnom društvu istinske ravnopravnosti, u kojem će svi njegovi građani i građanke imati podjednake šanse da razviju svoje potencijale I da ravnopravno, aktivno i produktivno učestvuju u svim segmentima društvenog života.
Dr Nevena Petrušić, poverenica za zaštitu ravnopravnosti
Peti bilten o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva, decembar 2010. god.
******************************************************************
Mikrofinansiranje, prema većini autora, prevashodno znači pružanje finansijskih usluga populaciji sa nižim prihodima, naročito siromašnima i veoma siromašnima.
Uvođenje mikrofinansiranja na dato tržište, uz uvaćavanje specifičnosti istog, predstavlja jedan od načina da se lepeza sredstava za borbu protiv siromaštva i ostvarivanje održivog i ravnomernog ekonomskog razvoja proširi za još jednu, strateški značajnu tačku oslonca.
Vladan Manić, savetnik ministarke finansija Vlade Republike Srbije
Četvrti bilten o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva, oktobar 2010. god.
******************************************************************
Trenutna kriza, bez presedana u proteklih 50 godina, dovela je do porasta nezaposlenosti i dodatno istakla nejednakosti u društvu. Prema tome, socijalno uključivanje nalazi se visoko na dnevnom redu EU za vreme belgijskog predsedavanja Evropskom unijom. Pažnja će biti posvećena trima ključnim pitanjima.
Prvo, potrebno je definisati konkretan plan implementacije Preporuke Evropske komisije o aktivnoj inkluziji. Drugo, siromaštvo i socijalna isključenost dece moraju biti iskorenjeni. Deca rođena u siromaštvu suočavaju se sa znatnim rizikom od ostajanja u siromaštvu kasnije u životu. Treće, smatra se da stotine hiljada ljudi širom EU još uvek spava na otvorenom ili je prinuđeno da prosi za sklonište. Ovi prioriteti tek su stepenice na putu ka inkluzivnijoj Evropi. To znači da moramo imati kako ambicioznije tako i ostvarivije kratkoročne ciljeve. Krajnji cilj trebalo bi da bude da svakom stanovniku i stanovnici Evrope bude omogućeno da vodi pristojan život.
Deniz de Hauvere, ambasadorka Kraljevine Belgije u Srbiji
Četvrti bilten o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva, oktobar 2010. god.
******************************************************************
Borba protiv siromaštva i društvene isključenosti veoma je složena. Ona podrazumeva ne samo borbu protiv isključenosti siromašnog stanovništva, već i oko 65 miliona Evropljana sa invaliditetom, višečlanih i samohranih porodica, starih lica, imigranata, izbeglih i raseljenih lica. Borba protiv društvene isključenosti podrazumeva i borbu protiv siromaštva dece, svih oblika diskriminacije, prezaduženosti i nezadovoljavajućih uslova stanovanja. Ovo uključuje i pristup tržištu rada, obrazovanju i obučavanju kako bi se isključene osobe reintegrisale u društvo.
U saradnji sa Vladom Republike Srbije, moramo nastaviti sa pružanjem podrške za svih 600,000 osoba koje žive ispod linije siromaštva u Srbiji, kao i drugim građanima koji su na određeni način marginalizovani. Pružanje podrške najugroženijem stanovništvu, čak i u vreme ekonomske krize, ne sme se smatrati troškom već ulaganjem koje ne predstavlja korist samo za stanovništvo koje je društveno isključeno već i za privredu i društvo Srbije uopšte.
Vinsent Dežer, ambasador Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji
Treći bilten o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva, jul 2010. god.
******************************************************************
Započeti proces rešavanja ovog teškog i složenog problema zahteva apsolutni društveni i politički konsenzus i beskrajnu upornost koju nosi bavljenje problemom za koji ne postoji definitivno rešenje. Kontinuirana politika prevazilaženja siromaštva i socijalnog uključivanja isključenih, marginalizovanih grupa je iskušenje koje vremenom ugrađuje solidarnost u same temelje sistema vrednosti svakog društva.
Taj proces je nemoguće voditi bez jasnog definisanja uloge svakog od aktera u društvu i uspostavljanja novih kanala komunikacije i saradnje između njih. U toj podeli, uloga države jeste da obezbedi zakonski okvir koji stimuliše one mere koje će sistemski doprineti poboljšanju u sferi obrazovanja, zapošljavanja, brige o starima i deci, itd. Ali, očigledno je da država ne može i ne treba da se bavi pojedinačnim slučajevima a „marginalizovane grupe“ jesu zbir sudbina koje često zahtevaju poseban pristup koji ni jedna Vlada ne može efikasno da obezbedi. Zato organizacije civilnog društva (OCD) treba da preuzmu „rad na terenu“, kroz neposredni kontakt i rad sa pojedinim marginalizovanim grupama i pojedincima.
Miljenko Dereta, izvršni direktor Građanskih inicijativa
Treći bilten o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva, jul 2010. god.
******************************************************************
Želimo da na svaki način pomognemo socijalno, politički, zdravstveno, rasno najugroženijim slojevima društva, želimo da pomognemo obnovu i preporod, stvaranje kulturnog modela koji bi očuvao autentičnu, orginalnu kulturu naroda, koji bi iskoristio sve prednosti komunikacija sa svetskim kulturama, ekonomskim modelima, razvojem, itd.
Naizgled nemoguća misija; ali nastojaćemo da je, bar u nekom obliku, realizujemo, da dokažemo da je moguće, da mediji moraju biti i društveno odgovorni, da moraju biti i psi čuvari javnog interesa. Samo takvi mogu pomoći razvoj zajednice, mogu doprineti da budućnost izgleda mnogo svetlije nego što izgleda sada. Naša misija je da okupljamo pozitivnu energiju, da akumuliramo snagu i upotrebimo je tamo gde je najpotrebnije. Rezultati nekih naših projekata su impozantni i mogu poslužiti i kao modeli i kao ohrabrenje drugima da probaju i prihvate ovaj model ponašanja.
Veran Matić, direktor i glavni i odgovorni urednik B92
Drugi bilten o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva, april 2010. god.
******************************************************************
Baveći se pitanjima socijalnog uključivanja, svedoci smo da se ova pitanja veoma često posmatraju kao teret za društvo i budžet. Kako bismo u ovaj proces ušli što iskrenije i ostvarili trajni napredak, neophodno je da promenimo perspektivu posmatranja problema i shvatimo da rešavanje pitanja socijalne isključenosti predstavlja najbolji način da iskoristimo potencijale svih članova i članica našeg društva.
Proces socijalnog uključivanja treba da osposobi građane i građanke za aktivno pristup i učešće u svim aspektima društvenog života. Ovo podrazumeva pristup obrazovanju, i za decu, ali i za odrasle, pristup tržištu rada, pa i kada nismo visoko obrazovani, kada imamo određene oblike invaliditeta ili pripadamo manjinskim grupama, pristup zdravstvenim uslugama i uslugama socijalne zaštite, jer često i ne znamo da na njih imamo jednako pravo. Ovo su mere koje kao društvo treba da razvijamo u narednoj fazi evropskih integracija.
Žarko Šunderić, menadžer Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva
Drugi bilten o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva, april 2010. god.
******************************************************************
Srbija se od 2000. godine nalazi na putu evropskih integracija. Započeli smo veliku reformu u svim oblastima kako bismo naš sistem rada i funkcionisanja prilagodili sistemu Evropske unije. Međutim, promena sistema nije sama po sebi cilj. Krajnji cilj svih naših napora jeste unapređenje kvaliteta života svih građana i građanki Srbije, a posebno marginalizovanih grupa stanovništva.
Iako je broj siromašnih od 2003. do 2008. godine prepolovljen, i dalje više od 600.000 naših građana živi ispod apsolutne linije siromaštva. Zbog toga je važno da se Srbija aktivnije uključi u proces socijalne uključenosti i smanjenja siromaštva koji vode zemlje članice EU. Ovaj proces utvrđen je kroz Lisabonsku strategiju koja je postavila ciljeve na nivou EU do 2010. godine i podrazumeva snažniji privredni rast, borbu protivsocijalne isključenosti i smanjenja siromaštva i zaštitu životne sredine.
Božidar Đelić, potpredsednik Vlade za evropske integracije
Prvi bilten o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva, novembar 2009. god.
******************************************************************
Verujemo da je socijalna uključenost svih građana u jednoj državi ključni preduslov održivog privrednog rasta i političke stabilnosti. U tom smislu, proces socijalnog uključivanja koji je započela Vlada Republike Srbije predstavlja važan deo našeg zajedničkog rada.Danas, s obzirom na novonastalu situaciju koja je rezultat finansijske i ekonomske krize, borba protiv siromaštva i socijalne isključenosti od važnosti je kao nikada ranije.
Veoma smo zadovoljni što Srbija smatra Švajcarsku jednim od kompetentnih partnera koji Vladi pružaju podršku u procesu prelaska sa primene Strategije za smanjenje siromaštva na program socijalnog uključivanja. Srbija će, za Švajcarsku, i dalje biti prioritetna država u okviru saradnje sa Zapadnim Balkanom.
Ervin H. Hofer, ambasador Švajcarske u Republici Srbiji
Prvi bilten o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva, novembar 2009. god.
******************************************************************
Važno je da Vlada brzo reaguje kako bismo što više umanjili efekte svetske finansijske krize na standard građana, ali je jednako važno da ne gubimo strateški pravac u kome se naše društvo kreće u narednih nekoliko godina. Ispunili smo cilj postavljen još 2003. godine usvajanjem Strategije za smanjenje siromaštva – da se broj siromašnih prepolovi. Ali nijedna Vlada se ne sme pomiriti sa činjenicom da veliki deo društva nema osnovne uslove za život, i mi smo dužni da koristimo sve raspoložive mogućnosti kako bismo dalje poboljšavali život u Srbiji.
Približavanjem Srbije Evropskoj uniji pitanja društvene uključenosti i smanjenja siromaštva eksplicitnije postaju i deo procesa evropskih integracija. Pokrenuli smo inicijativu da svoj društveni sistem uskladimo sa standardima Evropske unije i od ovog cilja ne odustajemo. Ovo je proces koji je ostvariv, a cilj koji je pred nama je da gradimo pravedno društvo u kome će vladati solidarnost i jednake mogućnosti za sve.
Mirko Cvetković, predsednik Vlade Republike Srbije
17. bilten o smanjenju siromaštva u Srbiji, mart 2009. godine
******************************************************************
Evropska unija je odlučna u svojoj nameri da pomogne Srbiji da usvoji osnovne evropske vrednosti poput jednakosti, solidarnosti, tolerancije i osnovnih ljudskih prava. U te vrednosti spadaju i pravo na pristojan život i radne uslove, pravo na odgovarajuću socijalnu zaštitu i adekvatno školovanje, kao i pravo na život u zdravom i bezbednom okruženju.
Ove vrednosti još je teže ostvariti u društvu u kome je siromaštvo široko rasprostranjena pojava. Smanjenje siromaštva predstavlja temeljni cilj različitih aktivnosti koje EU sprovodi u Srbiji. Koncept društvene uključenosti do nedavno je bio nepoznat javnosti u Srbiji. Usvajanjem ovog koncepta Srbija ima mogućnost da iskoreni siromaštvo obezbeđujući pristup svih građana neophodnim resursima, pravima i uslugama. Time će se omogućiti njihovo učešće u društvu i sprečiti društvena isključenost.
Žosep Ljoveras, bivši šef Delegacije Evropske komisije
17. bilten o smanjenju siromaštva u Srbiji, mart 2009. godine
Jezik i pismo
Pretraživanje
Aktuelno
Prijavite se za RSS
Mapa sajta
Arhiva vesti
SIPRU širom mreže
Izjave o procesu
Standardi i pristupačnost
