Obrazac se može preuzeti  OVDE, popuniti i poslati na e-mail sosyep@giz.de najkasnije do petka 21. juna 2013. godine.

Više informacija pročitajte na adresi www.zamislizivot.org

Ne propustite…

- Suzana Grubješić otvorila seminar “Socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Srbiji”
- Poziv na trening u okviru projekta “Virtuelno postaje stvarno(st)”
- Konstitutivna sednica Saveta za pitanja starosti i starenja
- Donet Akcioni plan za sprovođenje strategije unapređenja položaja Roma u Srbiji do 2015. godine.
- Umetnost za SVE i u Beogradu

Ona je istakla da je Srbija dužna da unapredi socijalno-ekonomski položaj Roma i da zato mora da se osigura da oko 150.000 sugrađana romske nacionalnosti ima ista prava kao i svi ostali građani.

Grubješićeva je navela da je Srbija dužna da unapredi položaj predstavnika te manjine i zato što će tako osigurati da oni pruže doprinose ekonomskom razvoju zemlje, ali i koriste dobrobiti razvoja i evropske integracije Srbije.

“Socijalno uključivanje Roma se ne može postići kroz jedan ili nekoliko projekata, jer su problemi veliki. To je dugotrajan proces i traži trajnu posvećenost”, rekla je Grubješićeva i dodala da Srbija ulaže veliki napor da pored finansiranja iz budžeta projekte vezane za unapređenje finansira i iz IPA fondova i na druge načine.

Seminar se, prema njenim rečima, organizuje u trenutku kada je unapređenje položaja Roma tema od značaja i za zemlje članice EU, kao i za sve zemlje kandidate i potencijalne kandidate.

Direktor Generalnog direktorata za proširenje Evropske komisije Pjer Mirel rekao je da je dosta učinjeno na unapređenju položaja Roma, ali da su problemi višestruki i duboko ukorenjeni i da nije lako lokalnim samoupravama da nađu rešenja za preseljenje Roma iz nehigijenskih naselja.

“Svedoci smo da u Srbiji postoji nova energija i saradnja vlade, grada Beograda, Nacionalnog saveta”, rekao je Mirel i dodao da je dobro što će oni zajedno raditi na poboljšanju položaja Roma.

On je izrazio nadu da će Vlada Srbije, kao što se suočila sa teškom odlukom o Kosovu i Metohiji, raditi na unapređenju položaja Roma.

Poslanik i predsednik Saveta za unapređenje položaja Roma Srđan Šajn naglašava da se uskoro može reći da Srbija ima institucionalni okvir za proces integracije Roma, ali da je još neophodno raditi na tom polju, pa će se Savet ozbiljno baviti monitoringom tog procesa.

Ističući da je važno i da se na lokalnom nivou angažuju svi resursi za integraciju Roma, Šajn je rekao da posebnu pažnju treba posvetiti opštinama Preševo i Bujanovac, kao i Sandžaku i izbeglim Romima.

“Srbija pokazuje da misli evropski i da je opredeljena za evropske integracije, a i za Srbiju i za Rome je važno dobijanje datuma za početak pregovora”, naveo je Šajn.

Da postoji politička volja države da se pomogne romskoj zajednici smatra i predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine Vitomir Mihajlović, koji kaže da je napravljen korak ka rešavanju problema, ali da dinamika nije onakva kakva je očekivana i da se Romi suočavaju sa mnogim problemima, poput nezaposlenosti, budući da oko 99 odsto te populacije nije zaposleno.

Takođe, kako je dodao, veliki broj dece nije obuhvaćen obrazovnim sistemom, Romi se suočavaju sa diskriminacijom i nisu potpuno integrisani u društvo.

Zamenica gradonačelnika Beograda Tatjana Pašić kaže da je u Beogradu 303 romske porodice, odnosno oko 1.300 Roma, dobilo lična dokumenta i zdravstvene knjižice, a da je u poslednje četiri godine upisano 411 đaka Roma.

Izvor: www.akter.co.rs

Ne propustite…

- 16. bilten o socijalnom uklјučivanju i smanjenju siromaštva u Republici Srbiji
- Donet Akcioni plan za sprovođenje strategije unapređenja položaja Roma u Srbiji do 2015. godine.
- Praxis objavio izveštaj „Analiza glavnih prepreka i problema u pristupu Roma pravu na adekvatno stanovanje“
- Poboljšanje kvaliteta radne snage kao rešavanje problema nezaposlenosti i podsticanja privrednog rasta – poziv za podnošenje koncepta projekta
- Obrazovan Savet za unapređenje položaja Roma i sprovođenje Dekade uključivanja Roma

U cilju promocije tolerancije i različitosti, kao i borbe protiv govora mržnje mladih u virtuelnom svetu (pre svega na društvenim mrežama), udruženje građana Libero u saradnji sa udruženjem Civilnet i Kancelarijom za mlade Novi Beograd, a uz podršku Ministarstva omladine i sporta i Saveta Evrope nastavlja prošlogodišnju inicijativu pod nazivom VIRTUELNO POSTAJE STVARNO(ST).

Pozivamo vas da se priključite inicijativi i prijavite na trening za obuku vršnjačkih edukatora. Na ovom treningu informisaćete se o društvenim mrežama, načinu njihovog korišćenja, ali i zloupotrebe, propisima u virtuelnom i realnom svetu, načinima kako mediji utiču na oblikovanje društva. Takođe, imaćete priliku da razvijete svoje veštine potrebne za dalje širenje poruke ovog projekta i vođenje radionica sa srednjoškolcima.

Trening će se održati od 4. do 7. jula 2013. godine.

Kliknite da preuzmete prijavni formular.

Popunjen prijavni formular  možete poslati na mejl: ivan.despotovic@novibeograd.rs, najkasnije do 21. juna 2013. do 16h.

Za sve dodatne informacije možete se obratiti na telefon: 069 / 8808 701

Budite aktivni! Budite promoter tolerancije i različitosti! Pridružite se borbi protiv govora mržnje, kako na internetu, tako i u realnom životu!

Ne propustite…

- Donatorski sajam za decu i mlade iz osetljivih grupa
- Microsoft nagradio najkreativnije FILMiće
- Poboljšanje kvaliteta radne snage kao rešavanje problema nezaposlenosti i podsticanja privrednog rasta – poziv za podnošenje koncepta projekta
- Upoznavanje poslodavaca i srednjoškolaca Zrenjanina i Kikinde
- Objavljena publikacija “Mladi u akciji u Srbiji”

U skladu sa promovisanjem principa pristupačnosti, ovde možete pristupiti tekstu biltena u doc. verziji.

Iz ovog broja izdvajamo:

• Suzana Paunović, direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava: „Unapređenje ljudskih prava u cilju socijalnog uključivanja u Srbiji“,
• Objavljena „Studija o mogućnostima za uspostavljanje Fonda za socijalno uključivanje“ – Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva,
• Akcioni plan za ispunjavanje preporuka Evropske komisije ispunjen 77 odsto,
• Usvojen Pravilnik o tehničkim standardima pristupačnosti kojim se unapređuje položaj osoba sa invaliditetom,
• Organizovan Seminar o socijalnom uključivanju Roma u saradnji sa Evropskom komisijom,
• U toku je javna rasprava o Smernicama za unapređivanje uloge IKT u obrazovanju,
• Završena javna rasprava o Nacrtu zakona o zadrugama,
• Blog o socijalnom uključivanju – Ksenija Graovac: „Filantropija kreće od nas samih“,
• Druge aktivnosti, inicijative i konkursi partnera u procesu socijalnog uklјučivanja: državne uprave, lokalne samouprave, civilnog društva, privatnog sektora, međunarodnih partnera…

Ovom prilikom vas pozivamo da nam dostavlјate informacije o vašim aktivnostima, kako bismo na taj način doprineli većoj informisanosti svih partnera koji učestvuju u procesu socijalnog uklјučivanja i smanjenja siromaštva.

Tim za socijalno uklјučivanje i smanjenje siromaštva

Ne propustite…

- Suzana Grubješić otvorila seminar “Socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Srbiji”
- Donet Akcioni plan za sprovođenje strategije unapređenja položaja Roma u Srbiji do 2015. godine.
- Usvojen Pravilnik o tehničkim standardima pristupačnosti
- Amity Izveštaj o realizovanom kvalitativnom istraživanju dugotrajne nege starih u Srbiji
- Završeno takmičenje iz socijalnog preduzetništva

Opšti cilj Programa je povećanje stepena održivosti i jačanje konkurentnosti malih preduzeća i preduzetnika koji se nalaze u početnoj fazi poslovanja i posluju na područjy koje zaostaje u razvoju ovog sektora u odnosu na druge delove Srbije, kroz usklađivanje njihovog poslovanja sa zahtevima međunarodnih standarda poslovanja, unapređivanje poslovnih procesa, proizvoda i usluga i jačanje ljudskih resursa.

Bespovratna sredstva će se odobravati za:
1.    istraživanje tržišta;
2.    izradu vizuelnog identiteta proizvoda i usluga (veb sajt, dizajn logotipa);
3.    novi dizajn proizvoda i ambalaže;
4.    izradu poslovnih planova i projekata;
5.    uređenje poslovanja u skladu sa zahtevima međunarodnih standarda poslovanja (implementacija standarda, sertifikacija, resertifikacija) i obeležavanje proizvoda „CE“ znakom;
6.    edukaciju menadžmenta i zaposlenih kroz specijalizovane obuke;
7.    usluge mentoringa;
8.    troškove priključka privrednih subjekata na infrastrukturne sisteme (priključak za vodu, priključak za struju, priključak za gas);
9.    troškove adaptacije prostora u funkciji obezbeđenja dozvole za obavljanje delatnosti.

Pravo na dodelu sredstava imaju mala preduzeća i preduzetnici, koji se bave proizvodnjom ili pružanjem usluga, a koji kumulativno ispunjavaju sledeće uslove:
•    da su u većinskom domaćem privatnom vlasništvu i da su registrovani na teritoriji Republike Srbije;
•    da su upisani u registar Agencije za privredne registre u periodu od 01. januara 2010. godine do 31. decembra 2012. godine;
•    da su u decembru 2012. godine imali najmanje dva zaposlena na neodređeno vreme;
•    da uspešno posluju vremenski period do objavljivanja javnog poziva, ne uzimajući u obzir prvu godinu poslovanja;
•    da nisu u postupku likvidacije ili stečaja;
•    da su izmirili obaveze po osnovu poreza i doprinosa;
•    da imaju sedište na području koje zaostaje u razvoju sektora malih preduzeća i preduzetnika u odnosu na druge delove Srbije, odnosno na području gradova i opština: Jablaničkog okruga (Leskovac, Bojnik, Lebane, Medveđa, Vlasotince, Crna Trava), Pirotskog okruga (Pirot, Bela Palanka, Babušnica, Dimitrovgrad), Pčinjskog okruga (Vranje, Vladičin Han, Surdulica, Bosilegrad, Trgovište, Bujanovac, Preševo), Borskog okruga (Bor, Kladovo, Majdanpek, Negotin), Zaječarskog okruga (Zaječar, Boljevac, Knjaževac, Sokobanja), Topličkog okruga (Prokuplje, Blace, Kuršumlija, Žitorađa), Raškog okruga (Kraljevo, Novi Pazar, Tutin, Raška, Vrnjačka Banja), Rasinskog okruga (Kruševac, Varvarin, Trstenik, Ćićevac, Aleksandrovac, Brus), Srednjebanatskog okruga (Zrenjanin, Novi Bečej, Nova Crnja, Žitište, Sečanj), Severnobanatskog okruga (Kanjiža, Senta, Ada, Čoka, Novi Kneževac i Kikinda);
•    da u ovoj godini nisu po istom osnovu koristili podsticajna sredstva Nacionalne agencije i drugih državnih institucija.

Sredstva se dodeljuju u iznosu od 50.000,00 do 350.000,00 dinara. Agencija će na osnovu ugovora sa preduzećem/preduzetnikom refundirati iznos do 75% od ukupnog iznosa projekta bez PDV-a.

Ukupna raspoloživa sredstva za realizaciju Programa iznose 12.150.000,00 dinara.

Sredstva se dodeljuju malim preduzećima i preduzetnicima u skladu sa čl. 95, 96. i 97. Uredbe o pravilima za dodelu državne pomoći („Službeni glasnik RS“, br. 13/10, 100/11 i 91/12).

Rok za podnošenje prijava je 24. jun 2013. godine.

Program, uputstvo, pravila za ocenjivanje, prijava i drugi prateći obrasci dostupni su na elektronskim stranama Nacionalne agencije za regionalni razvoj na adresi www.narr.gov.rs i u štampanom obliku u akreditovanim regionalnim razvojnim agencijama i agenciji koja je posebnim ugovorom angažovana u realizaciji ovog programa za Beogradski region.

Za detaljnije informacije možete se obratiti Nacionalnoj agenciji za regionalni razvoj na brojeve telefona: 019/445-364; 019/445-311, 019/445-312, 011/2060-810; 011/2060-807 i 011/2060-827.

Kliknite da saznate više informacija i da preuzmete konkursnu dokumentaciju.

Ne propustite…

- Dve trećine firmi u EU obučava radnike
- Tri najbolje „Zelene ideje“ nagrađene sa po 8.000 dolara
- Šansa za 8.000 nezaposlenih sa evidencije Nacionalne službe
- Pomoć pri konkurisanju za kredite za početnike u biznisu i kredite za žensko preduzetništvo
- Javni poziv za realizaciju programa “Mentoring za 100 novoosnovanih i postojećih MSPP”

Piše: Ksenija Graovac (Blog o socijalnom uključivanju)

Kažem vam sa sigurnošću da filantropija kreće jedino od nas samih. Ako se bavite razvojem filantropije, pretresite sopstvena osećanja i stavove s vremena na vreme. Jedan deo vašeg posla jesu motivacioni govori, uspešne filantropske priče, ubeđivanja. Neophodno je da povremeno proverite sebe, da li još uvek verujete, koliko su vam dobri primeri koje koristite, kako reaguju vaši slušaoci. Filantropija je suviše osetljiva tema da biste delovali kao prodavac magle. Što više životnih primera u koje verujete, to bolja reakcija okoline i naznake promene svesti kod vaše ciljne publike.

Pominjala sam kroz ove tekstove da sam najkvalitetnije razgovore o filantropiji vodila sa srednjoškolcima. Prvo, uvid u stanje je dobar. Srednjoškolci u glavnom žive sa roditeljima, odnosno u porodicama, ne raspolažu svojim novcem i još uvek su u procesu vaspitavanja. Njihovi stavovi o filantropiji ili ne postoje, ili su čvrsti – pozivitni i negativni. Lako je, naravno, sa kategorijama „ne postoji“ i „pozitivan“. Negativni su oni sa kojima se radi. Ali srednjoškolci su vam kao fino testo, lako se preoblikuju, voljni da vas čuju, da se prilagode nekom obliku u koji treba da uđu. Postave mnogo pitanja, izazovu vas, gotovo uvek krenu iz minusa, a spemni su da lako i sa čvrstim stavom pređu u plus. Jedan mi je dečko, u jednoj školi u Vojvodini rekao (naravno pomalo nadmeno): „Treniram košarku, pored škole i treninga ne stižem ništa drugo. Pare nemam. Hoću da se profesionalno bavim košarkom. Košarka mi je život. Nemam vremena za filantropiju.“ Pitala sam: „Stalno si na terenu? Živiš da ubacuješ loptu u koš? Da li bi vežbao sa klincima koji su u kolicima, a žele da igraju?“ Postidela sam ga. Videla sam mu to na licu. Brzo sam nastavila: „Mogu da vas povežem? Nema mnogo onih koji bi da ostave srce na terenu.“ „Može“, nasmešio se. I dodao: „Nisam znao da postoje.“

Nije znao da postoje. Naizgled drugačiji od onih koje svakodnevno susrećemo, prisutni samo ponekad na ekranu, dok ne promeniš program, gladni iza ugla na ulici. I ne samo ljudi, nego i prostori, deponije u našem kraju, ruine na svakom koraku.

Sve se to da menjati pod uslovom da vam prva misao nije – a što to država ne uredi? Pa zato što smo i mi neki faktor, valjda. Ne moramo da gradimo i iskorenjujemo siromaštvo na nivou države, ali da imamo inicijativu, da promišljamo o svom životu, o nekakvoj moći koju imamo da donesemo promenu.

Stoga od srca preporučujem iskrenost kada pričate nekome koliko je davanje za opšte dobro važna stvar. Budite u temi, budite i sami angažovani volonter ili donator. Neka vam primeri budu sveži, neka svaki akter vaše priče ima svoje ime i prezime. Ljudi daju ljudima, to smo već utvrdili.

(…)

Tekst “Filantropija kreće od nas samih” Ksenije Graovac u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.

Ne propustite…

- Planiranje nasušno (Miodrag Počuč, Blog o socijalnom uključivanju)
- Kako i slepi mogu da “čitaju” (Marijana Tasić, Blog o socijalnom uključivanju)
- Verenice smrti (Jasmina Tešanović, Blog o socijalnom uključivanju)
- Motivišite sebe, ali i donatore (Ksenija Graovac, Blog o socijalnom uključivanju)
- Uraditi ili odraditi? (Miodrag Počuč, Blog o socijalnom uključivanju)

FAO je odao priznanje zemljama koje su uspele da smanje broj gladnih ljudi i apelovao na one koje to još nisu uspele, da pojačaju svoje napore kako bi Milenijumski ciljevi bili ostvareni u celom svetu.

Generalna skupština UN je 2000. godine odredila prioritete – Milenijumske ciljeve. Namera UN je da se učini sve kako bi se do 2015. godine iskorenilo ekstremno siromaštvo i glad širom sveta.

Među zemljama koje se uspešno bore protiv gladi su Azerbejdžan, Brazil, Kambodža, Čile, Kuba, Gana, Indonezija, Jordan, Kuvajt, Tajland, Urugvaj, Venecuela i Vijetnam.

Izvor: Blic Online

Ne propustite…

- Konstitutivna sednica Saveta za pitanja starosti i starenja
- Obrazovan Savet za unapređenje položaja Roma i sprovođenje Dekade uključivanja Roma
- Solidarna klopica (Nina Miloš, Blog o socijalnom uključivanju)
- Bogati vs.siromašni: Produbljen jaz
- Ericssonove inicijative za održivi razvoj

Nakon prethodne tri dodele Nagrade koje su dodeljene u Ljubljani, Bukureštu i Pragu, ove godine ceremonija će se održati u Beču, 27. juna, gde će biti prisutno preko 700 predstavnika civilnog društva, medija kao i ljudi iz poslovnog sveta i politike.

Više informacija na socialintegration.org

Ne propustite…

- Uskoro nova strategija pristupa širokopojasnom internetu
- Udruženje “Beli štap” obeležava deceniju rada
- Akademija održivosti
- Dve trećine firmi u EU obučava radnike
- Poziv Kanadskog fonda za Srbiju i Crnu Goru za podnošenje predloga projekata za osnaživanje demokratskog, kulturnog i društvenog života građana

Na regionalnoj konferenciji jugoistočne Evrope o elektronskim komunikacijama “Telekom arena”, ona je rekla da će pre izrade tog dokumenta biti završena priprema mapa dostupnosti širokopojasne infrastrukture.

Reljin je ocenila da u Srbiji širokopojasni internet kod mobilnog pristupa postojan, ali je napomenula da je kod fiksnog pristupa potrebno još dosta truda i ulaganja.

Direktor Agencije za elektronske komunikacije Srbije (Ratel) Milan Janković je ocenio da je razvoj širokopojasnog interneta jedan od generatora razvoja društva i istakao da bi Srbija trebalo više da ulaže u toj oblasti.

Prema njegovim rečima, Srbija bi trebalo da napravi nacionalnu širokopojasnu mrežu, koja bi povezala sve državne organe u jedan okvir i građanima omogućila lakše korišćenje državnih servisa, ali i pristup drugim sadržajima na internetu.

Janković je naveo da bi kao osnov za nacionalnu mrežu poslužili optički kablovi eletroprivrede i železnice, kao i Akademska mreža.

Regionalna konferencija jugoistočne Evrope o elektronskim komunikacijama 10. po redu “Telekom arena” prvi put je održan u Srbiji, u hotelu Metropol palas u Beogradu.

Prema podacima organizatora, okupila je preko 100 predstavnika domaćih i stranih kompanija i institucija.

Izvor: mtt.gov.rs

Ne propustite…

- Projekat Digitalna škola dobitnik Computerworld Honors Programme zlatne medalje
- Microsoft nagradio najkreativnije FILMiće
- Predstavljena “Škola budućnosti 2” – Vodič kroz primenu informacionih tehnologija u obrazovanju
- Javna rasprava o Nacrtu smernica za unapređivanje uloge IKT u obrazovanju
- Poboljšanje kvaliteta radne snage kao rešavanje problema nezaposlenosti i podsticanja privrednog rasta – poziv za podnošenje koncepta projekta

Šetnja je planirana od Trga Slavije do Beograđanke, gde će se realizovati deo javne simulacije  prelaza preko ulice sa povezom preko očiju i belim štapom i  u invalidskim kolicima. Volonteri sa Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, veliki broj prijatelja iz ostalih organizacija civilnog društva će realizovati i anketiranje građanstva na temu “Vi o nama”.

Aktivnosti obeležavanja desetogodišnjice se nastavljaju i u  subotu (15.6.)  i nedelju (16.6.),  a za sve zainteresovane biće organizovane i radionice pod nazivom “Vračarska paleta različitosti”, kao i besplatne inkluzivne sportske i kreativne radionice.

Donatori programa su Gradska opština Vračar i Sekretarijat za sport i omladinu grada Beograda. Programi su namenjeni svim zainteresovanim osobama koje žele da na kreativan način provedu svoje slobodno vreme.

Kreativne radionice u kojima možete učestvovati su radionice slikarstva, rada sa glinom (upotrebna i ukrasna keramika), škola fotografije, takmičenje u igranju klikera, školice, lastiša itd. Sportske aktivnosti  koje su planirane su aikido, karate, fitnes, itd.

Sve aktivnosti realizuje Udruženje slepih i slabovidih Srbije “Beli Štap” u saradnji sa partnerskim organizacijama na projektu koje imaju licence za rad sa navedenim temama (Sportski savez osoba sa invaliditetom Beograda, Centar za foto-talente, Aikido udruženje ARS, Zatoichi i Avalon, Organizacija OKO kao i mnoga druga udruženja i asocijacije iz Beograda).

Za učešće u Vračarskoj  paleti različitosti neophodno je popuniti upitnik koji možete preuzeti ovde, i poslati ga na adresu belistap@eunet.rs, a više informacija možete dobiti putem telefona + 381 (0)63 55 50 17.

Svakako da nijedna aktivnost ne može biti realizovana bez volje, ljubavi i snage volontera, pa vas Udruženje “Beli štap” poziva da se pridružite njegovim aktivnostima i svojim dolaskom obogatite ovo druženje. Kliknite da preuzmete upitnik za volontere.

Ne propustite…

- Umetnost za SVE i u Beogradu
- Gotovo 600.000 ljudi sa invaliditetom u Srbiji
- Javna rasprava o Nacrtu zakona o upotrebi znakovnog jezika
- Nerazvijena antidiskriminaciona praksa u Srbiji
- Usvojen Pravilnik o tehničkim standardima pristupačnosti